Danas počinje 14. festival autorskog filma „Pogled u svet”

Blic 26.11.2008 14:37
Scena iz filma "Pandorina kutija"

Scena iz filma "Pandorina kutija"


Sezona filmskih festivala u Srbiji i ove godine će biti zatvorena još jednim pogledom u svet nezavisne kinematografije i niskobudžetnih ostvarenja.



Četrnaesti Festival autorskog filma biće održan od 26. novembra do 3. decembra u bioskopima KCB, „Balkan”, „Art” i u Jugoslovenskoj kinoteci. U okviru glavnog takmičarskog i pet pratećih programa biće prikazano više od pedeset filmova iz osamnaest zemalja.
Festival otvara britanski film „Glad” u režiji konceptualnog umetnika Stiva Mekvina, laureata prestižne Tarnerove nagrade. Film je, između ostalog, osvojio „Zlatnu kameru” ove godine u Kanu (za najbolji debitantski film) i nagradu „Guči” na Vencijanskom festivalu, koja se dodeljuje umetniku van filmske industrije za veliki doprinos kinematografiji. „Glad” opisuje poslednjih šest nedelja u životu Bobija Sendsa, aktiviste IRA, koji se buni protiv tretmana u zatvoru štrajkujući glađu.
Još jedan pobednik iz Venecije stiže u Beograd. Osvajač „Srebrnog lava” za režiju i nagrade za fotografiju, „Papirni vojnik” Alekseja Germana mlađeg iz Rusije, smešten je u vreme prvog leta Jurija Gagarina u svemir. Glavni junak je vodeći doktor Gagarinovog tima, koji se upušta u vanbračnu avanturu.
Od 19 filmova u glavnom programu turska kinematografija je zastupljena sa tri filma. Ratna drama „Moj Marlon i Brando” Huseina Karabeja zasnovana je na istinitoj priči o ljubavnoj vezi dvoje glumaca, Iračanina Hame ali Kana i Turkinje Ajče Damgadži, koji ujedno igraju i glavne uloge.
Pobednik Festivala u San Sebastijanu, „Pandorina kutija” Ješima Ustaolua, priča je o dvema sestrama i bratu koji kreću iz Istanbula u primorski gradić u potrazi za majkom, shvativši usput da gotovo ništa ne znaju ni o sopstvenom zavičaju, ni jedni o drugima. Iako snimljen u nemačkoj produkciji, „Čiko” („Chiko”) je delo Turčina Ezgura Jildirima, emigranta, koji je producirao njegov čuveni zemljak, takođe emigrant, Fatih Akin.
Hrvatsku i bosansku kinematografiju predstavljaće filmovi „Kino Lika” i „Snijeg”. „Kino Lika” peti je igrani film Dalibora Matanića snimljen prema zbirci brutalnih priča Damira Karakaša o usamljenim stanovnicima ličke divljine. Zbog žestokih prizora siromaštva, alkoholizma i seksa sa životinjama izazvao je burne reakcije kritike i publike. Bosanski „Snijeg” Aide Begić jeste priča smeštena u ratom razrušeno selo Slavno. Dvanaest seljana, čiji su očevi, sinovi i muževi ubijeni u ratu, a tela im nikada nisu pronađena, žive razapeti između svog života i smrti svojih najbližih, kada im u goste iznenada stignu dva biznismena sa nemoralnom ponudom.
Na festivalu će biti prikazani i kandidati za „Oskara” iz Austrije i sa Islanda, „Revanš” Geca Špilmana i „Venčanje u beloj noći” Baltazara Kormakura.
Atmosferu Bliskog istoka dočaraće nam Iranka Sabine el Gemajel u dirljivoj drami „Nilofar” francuske produkcije, o dvanaestogodišnjoj devojčici iz Iraka čiji je san da piše i čita u selu gde je obrazovanje rezervisano za dečake i koja na svaki način pokušava da izbegne ugovoreni brak sa starijim muškarcem.
Američku kinematografiju predstavljaće Dženifer Linč („Prismotra”) i Keli Rajhard („Vendi i Lusi”). „Prismotra” je policijski triler sa Džulijom Ormond i Bilijem Berkom, u režiji ćerke Dejvida Linča. Mišel Vilijams igra glavnu ulogu u drami „Vendi i Lusi”, priči o devojci koja sa psom kreće na put, ali joj kvar na kolima dramatično menja život.
Novi film Vima Vendersa, „Snimanje u Palermu”, premijerno prikazan u Kanu, izaziva posebnu pažnju. Glavnu ulogu tumači frontmen „Totenhozena” Kampino. On igra trendi fotografa koji na putu od Diseldorfa do Palerma vodi razgovore sa Smrću (u liku Denisa Hopera). Uz 28 pesama, koje publika sluša zajedno sa fotografom, Venders je, prema sopstvenim rečima, snimio „odu moći rokenrola”, sastavivši saundtrek od svojih omiljenih muzičara, poput Lu Rida, Nika Kejva i benda „Portishead”.
Sedamnaest ostvarenja iz glavnog programa konkurišu za najbolji film festivala, koji će dobiti nagradu „Aleksandar Saša Petrović”, a o tome će odlučivati tročlani žiri koji čine Gordan Mihić, Ferenc Torok i Boris Matić. Van konkurencije će biti prikazana tri filma: pobednik Palićkog festivala „Valcer sa Baširom” Izraelca Arija Folmana, „Peščanik” Sabolca Tolnaja i rediteljsko-scenaristički prvenac pop pevačice Madone, „Prljavština i mudrost”, koji će
biti prikazan i u okviru posebnog programa festivala posvećenog muzičko-biografskim filmovima („Balkan” od 23 časa). Program je sastavljen od dokumentarnih i igranih filmova o Lu Ridu, Bobu Marliju, Bobu Dilanu i bendovima „Rolling Stones” i „Joy Division”.
U „Art bioskopu” odvijaće se dva prateća programa, „Angažovano-dokumentarna sekcija” od 17 časova i „Filmovi za nesanicu” od 21 čas (filmovi šest španskih autora koji su se bavili svetom horora i užasa).
U Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazana tri retrospektivna programa, posvećeni snimatelju Mihajlu Al. Petroviću, reditelju Živojinu Pavloviću i francuskom teoretičaru i kritičaru Andreu Bazenu.
Svi filmovi iz glavnog i pratećih programa u konkurenciji su za specijalnu nagradu za slobodu umetničkog izraza.

Selektori vam preporučuju
Srdan Golubović
1. „Valcer sa Baširom” Arija Folmana, izraelski animirani film, jedan od najoriginalnijih filmova nastalih na talasu novog filmskog izraza, baziran na istinitom događaju, a prožima razne žanrove.
2. „Glad” britanskog reditelja Stiva Mekvina, dobitnik nagrade u Kanu za najbolji debitantski film, hrabar film novog autorskog izraza.
3. „Snijeg” bosanskohercegovačke rediteljke Aide Begić, jedan suptilni, zanimljivi film, koji se oslanja na tradiciju jugoslovenskog i bosanskog filma.

Stefan Arsenijević
1. „Tulpan” Sergeja Dvorcevoja: igrani debi čuvenog dokumentariste, od kojeg puno toga očekujem. Reč je o autorskom, poetičnom i autentičnom filmu, ljubavnoj priči koja se dešava u kazahstanskoj stepi.
2. „Valcer sa Baširom” izraelskog reditelja Arija Folmana: to je apsolutni festivalski hit ove godine, jedna lična dokumentarna priča ispričana kroz jezik animiranog filma, što je zaista specifična forma.
3. „Moj Marlon i Brando” Huseina Karabeja: neobična ljubavna priča između krudskog glumca i turske glumice, koji u ovom filmu glume sami sebe; roud muvi koji se dešava u Turskoj, Iranu i Iraku i koji preispituje granice između dokumentarnog i fikcije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak