Amerika spasava Sitigrup

Biznis 25.11.2008 16:10
Amerika spasava Sitigrup


Smeo plan američke vlade uključuje preuzimanje udela u banci za 20 milijardi dolara i garantovanje stotina milijardi dolara njene rizičine imovine



Vlada SAD izložila je smeo plan spasavanja posrnule banke „Sitigrup" koji uključuje preuzimanje udela u banci za 20 milijardi dolara i garantovanje stotina milijardi dolara njene rizičine imovine.

Plan, koji su zajednički objavili ministarstvo finansija i Federalne rezerve, ima za cilj preobražaj ogromne bankarske institucije, čija bi propast izazvala katastrofu u već obogaljenom finansijskom sistemu i ekonomiji SAD.

Krupni potezi

U saopštenju ministarstva se navodi da će američka Federalna korporacija za osiguranje depozita obezbediti sredstva u ukupnoj vrednosti od 306 milijardi dolara, kojim bi se normalizovalo poslovanje „Sitigrupa" u operacijama sa zajmovima i hartijama od vrednosti.

Akcije „Sitigrupa" pojeftinile su od početka ove godine 78 odsto, a u trećem tromesečju ta finansijska kompanija, koja opslužuje 200 miliona klijenata i ima filijale u 106 zemalja širom sveta iskazala je, četvrti kvartal uzastopno, gubitak od 2,8 milijardi dolara.

Ovom transakcijom, vlada SAD preuzima neophodne korake u jačanju finansijskog sistema i zaštiti američkih poreskih obveznika i ekonomije SAD, navodi se u saopštenju.

Potez je najnoviji u nizu krupnih spasilačkih napora američke vlade.

Akcije živnule na berzama

Akcije na svetskim berzama živnule su juče i uzdigle se sa najniže vrednosti u proteklih pet i po godina posle vesti da je vlada SAD odlučila da sa više od 300 milijardi dolara pritekne u pomoć bankarskom džinu „Sitigrup".

MSCI indeks svetskih akcija porastao je juče za jedan odsto, pošto je u petak pao najniže od sredine 2003. Akcije na berzama vodećih zemalja u razvoju pale su za 0,9 odsto, predvođene deonicama u Kini.

Deonice „Sitigrup" skočile su za skoro 40 odsto u Frankfurtu. Laka američka nafta je pala za 1,8 procenata na 49,04 dolara za barel.

Jen je dobio novih 0,6 odsto prema dolaru koji sad vredi samo 95,29 jena, pošto ulagači beže iz rizičnih investicija ka sve manjem broju sigurnih utočišta među kojima je jen na prvom mestu.

Federalne rezerve su u martu dale novac banci „JP Morgan Čejs" za kupovinu obolelog „Ber sternsa".

Šest meseci kasnije država je bila prinuđena da preuzme hipotekarne džinove „Fani Mej" i „Fredi Mek" i gotovinom spasava mamutsku osiguravajuću kuću „Ameriken internešenel grup".

Kritičari kažu da ovakvo ponašanje vlade može da dovede u opasnost milijarde dolara poreskih obveznika i ohrabri finansijske kompanije da se bace u najriskantnije poslove uverene da će ih država izvući ako zabrljaju.

Nova injekcija od 20 milijardi dolara dolazi iz 700 milijardi dolara vrednog finansijskog spasilačkog paketa. Prethodno je „Sitigrup", druga najveća banka u SAD, dobio 25 milijardi dolara, a država deo vlasništva.

Podela gubitaka

U okviru novog plana za „Sitigrup", vlada će garantovati zaštitu od mogućih neobično velikih gubitaka do 306 milijardi dolara iz rizičnih zajmova i akcija podržanih hipotekama.

Prema sporazumu o podeli gubitaka, „Sitigrup" će na sebe primiti prvih 29 milijardi izgubljenih dolara. Preko toga, vlada će prihvatiti 90 odsto preostalih gubitaka, a banka deset procenata. U zamenu, vlada će dobiti sedam milijardi dolara prioritetnih akcija u „Sitigrupu".

Nekada moćna banka „Sitigrup", koja je bila najveća američka banka po imovini, doživela je da vidi pad svojih akcija od 60 odsto u protekloj sedmici, kao odraz gubitka poverenja nervoznih ulagača koji strahuju da će se rizični dugovi u bilansu banke pretvoriti u gubitke koje će biti gotovo nemoguće pokriti.

„Sitigrup" je do te mere krupan i sveprisutan igrač u finansijskom sistemu, tako da Vašington smatra da je dovoljno stabilan. Kompanija radi širom sveta i ima filijale u više od 100 država.

Naročito je pogođena krizom u riskantnim poslovima sa hipotekama odobrenim ljudima slabog kreditnog stanja ili sa niskim primanjima.

„Sitigrup" nije uspela da iskaže zaradu tokom poslednja četiri kvartala i objavila je planove ukidanja hiljada radnih mesta.

 

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak