Med u lavu, čudno dete u grubijanu

Krstarica 25.11.2008 12:13
Med u lavu, čudno dete u grubijanu


Biblija je večna inspiracija za mnoge, kako za prerađivanje priča, tako i za različita tumačenja, studije i eseje koji se bave njenim različitim delovima. Jedna veoma interesantna knjiga sa temom iz Biblije jeste i "Lavlji med" izraelskog autora Davida Grosmana, kandidovanog za Nobelovu nagradu za književnost.



"Lavlji med" se bavi pričom o Samsonu. Na početku knjige su delovi iz Biblije koji se odnose na Samsona (Knjiga o sudijama, glave 13-16 iz Starog zaveta, u prevodu Đure Daničića), a zatim sledi Grosmanov esej o priči o Samsonu. U tom eseju, Grosman korak po korak analizira priču o Samsonu, počev od toga kako je njegovoj majci, do tada nerotkinji, anđeo Gospodnji javio da će roditi posebno dete i dao joj uputstva kako sa tim detetom da postupa, pa do Samsonovog tragičnog kraja, kada je, u sužanjstvu i oslepljen, u smrt povukao mnoštvo neprijatelja svog naroda i sam umro sa njima.

Priča o Samsonu je tužna priča, jer je on od majčine utrobe bio osuđen na to da bude drugačiji od drugih, još pre rođenja mu je nametnuto teško breme koje ga je izdvojilo od sopstvene porodice, od sopstvenog naroda, čineći ga strancem pred rođenom majkom i pred ocem, strancem u sopstvenom narodu, a nesposobnog da sa nekim drugim narodom sklopi prijateljstvo - zapravo, ne deluje kao da je imao prijatelja uopšte, sreće u ljubavi je imao još manje, imao je samo svoju neverovatnu snagu i tajnu kako da tu snagu sačuva, a iznutra je ostao usamljen, sa dečačkim težnjama (kada golim rukama ubije lava, pa kasnije naiđe na košnicu koju su u truplu napravile pčele i u košnici med, kao dete uzima slatkiš i nosi ga roditeljima, da se i oni zaslade). Kada čini nasilje, a čini ga dosta, u odabranim metodama pokazuje izvesnu inventivnost, na neki način i poetičnost, kao i razdor koji je večito u njemu. U ljubavi ide od jedne nesreće do druge, od jedne izdaje do druge, tražeći onu pred kojom bi mogao da se otvori i bude svoj i poveri svoju tajnu, i ne nalazeći - mir nalazi tek u smrti, i tek tada bude tretiran kao jedan od sopstvenog naroda, pokopan među njima, po njihovim običajima.

O svemu tome, i još mnogo kom detalju, na zanimljiv način piše Grosman. Ni u jednom trenutku ne nameće svoje viđenje stvari, samo ga nudi i obrazlaže, skrećući vam pažnju na mnogo toga o čemu možda niste ni razmišljali čitajući ovu priču, a radi se o problemima koji se zapravo svakog tiču, kao što su potraga za ljubavlju, osećanje otuđenosti, pokušaj da se u sebi pomire i nežni i poetični i oni grublji impulsi...

Zanimljivo delo, napisano veoma pitkim i čitljivim jezikom, nije neophodno neko posebno prethodno znanje ni stručnost da biste ga razumeli i u njemu uživali. Tople preporuke.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak