Čega se Srbi odriču zbog krize

Press 24.11.2008 17:05
Čega se Srbi odriču zbog krize


Srbi se ne sekiraju mnogo zbog svetske krize, ali, ako „zagusti", pre će se odreći odeće, obuće i mesa nego cigareta i kafane



Srbi se ne sekiraju previše zbog posledica svetske finansijske krize, koje se već osećaju u Srbiji! Prema istraživanju Pressa, većina se slaže da prosečan Srbin s krizom živi već skoro 20 godina! A ako baš „zagusti", Srbi će se pre odreći obuće i mesa nego cigareta i kafane!

slika1

Penzioneri se odriču i lekova

Penzionerka Dragana Ć. iz Malog Zvornika kaže za Press da je najstrašnije što su naši penzioneri prinuđeni da se zbog niskih primanja odreknu čak i lekova.

- Moja penzija sa poslednjim povećanjem iznosi 11.900 dinara, a oko 4.500 dinara moram da dam za lekove. Strašno je što bolesnici od reumatoidnog artritisa ne mogu da dobiju sve što im treba na recept, već dolaze u situaciju da se pritisnuti krizom odriču i lekova - kaže penzionerka Dragana.

Penzioneri Mica i Dragan Jevtović iz Kragujevca žive od jedne minimalne i jedne prosečne penzije, a kriza im je, kažu, već odsekla parče mesa sa trpezarijskog stola.

- Ako se ovako nastavi, šnicla će biti smanjena na polovinu. Meso je prvo čega se penzioneri odriču jer na odmore ne idu, a garderobu ne kupuju. Još nije strašno, ali počeću da brinem ako se ovako nastavi. Da li ću pod stare dane morati da pravim šupu i opet čuvam svinju i ćurke dok komšije negoduju zbog smrada - pita Dragan Jevtović.

Takvi smo mi Srbi

Bračni par Mira i Radoje Kostić iz Kragujevca su zaposleni i primaju prosečne srpske plate. Mira kaže za Press da je kriza u Srbiji stalno stanje stvari.

- Čitam kako će se ljudi najpre odreći putovanja. Smejala sam se. Mi smo se toga odrekli osamdesetih godina prošlog veka. Pre dva dana odrekla sam se kvalitetnih čarapa, poskupele su za 50 dinara. Kako će izgledati dalja odricanja? Polako ćemo prestati da gledamo nameštaj i belu tehniku. Onda ćemo početi da okrećemo glavu od haljina, kaputa i kožnih čizama. Do poslednjeg momenta nećemo prestati da idemo na slave i svadbe kod familije i prijatelja - priča Mira Kostić.

U većini porodica u Leskovcu, u kom su prosečne zarade od 10.000 do 15.000 dinara, kažu da već skoro dve decenije žive skromno, pa ne očekuju da im može biti puno gore ni kada nam stigne ta svetska kriza! Zoran Stojanović iz leskovačkog naselja Dubočina priča za Press da sve što supruga i on zarade potroše na hranu, školski pribor za decu i komunalije.

s2

Pune ruke posla... Obućarima zagarantovane mušterije

- Štedimo tako što garderobu kupujemo kod Kineza. Imamo povrće iz svoje bašte, a letovanja i izlazaka odrekli smo se davno. Jedino čega ne možemo da se odreknemo su cigarete - kaže Stojanović.

Najteže je bez cigareta

Dugogodišnji leskovački kafedžija ispričao nam je da se na jugu Srbije i dalje prave ispraćaji u vojsku, svadbe i rođendani za po 200, 300 ljudi.

- To je neverovatno. Svi kukaju da je kriza, ali Srbi i dalje idu u kafanu, pre će ‘leba da se odreknu nego kafanskog stola - tvrdi ovaj kafedžija.

Opet veresija

U poslednjih nekoliko godina vlasnici prodavnica u prigradskim naseljima i selima oko Kragujevca mogli su da evidenciju kupaca „na crtu" vode u svesci od svega 60 listova. Sada se, kažu, ponovo vraćaju na rokovnike jer je kupaca na odloženo svakim danom sve više.

Bračni par iz Beograda Mariota i Veljko Vlaisavljević ima mesečne prihode između 60.000 i 70.000 dinara, ali četvoročlanoj porodici, kažu, nije lako da pregura mesec dana u prestonici samo od svoje zarade.

- Mi smo od onih retkih srećnika koji imaju pomoć „sa strane". Samo za komunalije nam mesečno ode 250 evra, a gde je još 200 evra za kiriju, pa hrana... Očekujem da se svetska kriza oseti sledeće godine i kod nas, ali ne mislim da će biti tako strašno. Ukoliko bih morala prvo bih se odrekla novina, putovanja, frizera, kozmetičara... Ne verujem da bi se moj muž odrekao cigareta, ali sigurno da bi prešao na jeftinije - priča Mariota Vlaisavljević.

Kriza „drma" Nišlije

Poslednja poskupljenja pogodila su niške penzionere i i zaposlene s najnižim zaradama. Vesna Petrović i njen suprug mesečno zarađuju 30.000 dinara, a 12.000 dinara daju samo za komunalije.

Najlakše se odričemo

- Odeće
- Obuće
- Putovanja
- Mesa
- Obroka van kuće
- Novina
- Knjiga

Najteže se odričemo

- Proslava (ispraćaji, svadbe, slave, rođendani...)
- Cigareta
- Kafane

- Prvo sam se odrekla odeće i obuće. Onda ću knjiga, pozorišta, izlazaka... Krpimo se zahvaljujući kreditnoj kartici na kojoj mi je konstantan minus od tridesetak hiljada - kaže Petrovićeva.

Prihodi penzionerke Ljiljane Malukov iz Niša zajedno sa suprugovom penzijom iznose 30.000 dinara, od čega 13.000 dinara svakog meseca „ode" za plaćanje komunalija.

- Prvo sam se odrekla garderobe. Cipele koje imam stalno nosim kod obućara, a garderobu prepravljam. Kupujem po 300 grama mesa i od toga spremam po dva obroka, koja više liče na splačine. Kriza je odavno pokucala na naša vrata - priča tužno ova penzionerka.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak