Majmun Plac - Subotica : Sećanje na mladost

Danas 13.10.2008 12:48
Majmun Plac - Subotica : Sećanje na mladost


Subotičani koji su svoje tinejdžerske dane živeli sedamdesetih i delom osamdesetih godina prošloga veka nisu imali svoje omiljene kafiće, jamahe ili firmiranu garderobu, jer svega toga gotovo da nije ni bilo, ali se mnogi tog vremena ipak sećaju s nostalgijom.



Ništa neobično, naravno, kada su u pitanju nostalgična sećanja „naše mladosti“, ali je neobično što je ono kod pomenutih bivših tinejdžera uglavnom vezano za jednu običnu, gvozdenu ogradu na parku pokraj Gradske kuće, nimalo romantičnog naziva - Majmun plac. Na njemu su mnoge generacije toga vremena doživele najlepše trenutke svoje rane mladosti. Tu su dogovarani i prvi ljubavni randevui, dnevni i večernji susreti i grupna druženja. Večeri su se u stvari provodile na šipkama te metalne ograde, grickale se semenke, pričalo o svemu i svačemu, i ničemu, i trošilo vreme koje u tom dobu obično ima privid beskraja.

Majmun plac je bio mesto na koje si uvek mogao računati - uvek je na njemu bilo nekoga iz tvog društva, dovoljno je samo bilo otići do centra. Sedenje se za momente i prekidalo, tek toliko da se prošeta korzoom, da se šmekne koga sve ima u gradu, a zatim se ponovo vraćalo na ogradu, odakle su se bacali pogledi na slučajne prolaznike i tajne simpatije. Na njemu se čak znalo i koje društvo gde sedi, i ono je takođe bilo i svojevrsno mesto inicijacije, čin ulaska u svet mladalaštva - tek kada si dobio svoj prostor na Majmun placu znao si da je otpočelo doba izlazaka i zabave, da si prihvaćen u društvo „odraslih“.

A onaj ko je kumovao tom tadašnjem okupljalištu srednjoškolaca bio je očito inspirisan smešnim prizorom curica i momaka koji „vise“ na parkovskoj ogradi, i ma koliko izraz bio banalan i podsmešljiv, on je prihvaćen sa simpatijama kao deo grupnog identiteta. Majmun plac je tako do dana današnjeg ostao neka vrsta gradske legende, koja kako vreme prolazi sve više dobija na značaju u sećanjima danas sredovečnih Subotičana kao svojevrsno kultno mesto njihove mladosti...

No, on više nema negdašnju funkciju, na njemu se danas ne okuplja srednjoškolska mladež, i uglavnom stoji prazan i napušten, izgubivši definitivno bitku sa okolnim kafićima. Današnji tinejdžeri imaju svoje „favorite places“, fensi mesta gde se dolazi da bi se bio viđen i pokazao neki od statusnih fetiša, i uglavnom nemaju živaca ni sluha za priče svojih roditelja o nezaboravnim večerima provedenim na Majmun placu.

A to neobično zborno mesto srednjoškolskih derana osim što je obojeno nostalgičnim bojama prohujale mladosti, važno je i kao sociološki fenomen jednog drugačijeg sistema u kojem nije bilo demokratije, većviše nekakve staleške jednakosti. I takođe kao produkt vremena u kojem je na neki način bilo in prezirati materijalne vrednosti, i u kojem su „deca socijalizma“ sedamdesetih bili pravi potomci „dece cveća“... Ma koliko to u ovom trenutku i u ovom društvu delovalo out, klinci sa Majmun placa se ne stide toga.

 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak