Демократе се плаше сведочанства за историју

Правда 11.10.2008 17:12
Демократе се плаше сведочанства за историју


Александра Петровић и Доротеа Чарнић, новинарке „Политике", више од десет година прате правосуђе, и од почетка суђења оптуженима за убиство српског премијера др Зорана Ђинђића биле су редовни извештачи из Специјалног суда.




Неколико месеци од почетка процеса, и не претпостављајући колико ће он потрајати, одлучиле су да се упусте у писање књиге, са намером да она буде аутентично, хронолошко сведочење о свему што се догађало у судници и „иза кулиса". Када су започеле своју мисију, две одважне и професионалне младе жене нису ни слутиле да ће направити трилогију која ће постати сведочанство за историју.

АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋ

Зашто сте одлучиле да направите књигу искључиво на основу докумената и догађања у судници, без намере да читаоцима сугеришете било шта о њима?
- Зато што у новинске или ТВ извештаје не може да стане све што може да се види и чује у судници. Хтеле смо, и верујем успеле, да читаоцима предочимо непознате чињенице, догађаје, атмосферу у судници, суочења оптужених и сведока, дуеле судија и адвоката, убиство сведока сарадника, разлоге Звезданове ћутње. Да им приближимо недоступне изјаве људи који су видели убице, сведочење Багзија, како се предао државни непријатељ број један, шта је заиста рекао Легија, инциденте у судници, завршне речи, пресуду... Цениле смо да све то говори о укупним односима у држави и друштву, у правосуђу, и да све то треба да учинимо доступним ускостручној јавности, врху државе, али и „обичном" народу. Зато смо штиво писале језиком који је разумљив свима, а правнички језик користиле само колико је неопходно.

Спорни трећи метак

- Све што је на суђењу речено о могућности да је у атентату на Ђинђића испаљено више од два хица, налази се у књизи. Тачније, у изјавама оних сведока који тврде да су чули три хица, почев од тренутка када је Милан Веруовић, пре почетка суђења, рекао да је као човек који је био најближе премијеру у тренутку атентата, чуо три хица - поручује Александра.

Треба веровати суду

- Не допада ми се када неко у јавност излази са оценом, проценом или предвиђањем каква ће бити одлука, у овом случају, Врховног суда, без обзира да ли је то новинар, адвокат, високи државни функционер или обичан грађанин. Морамо да научимо да поштујемо суд, и то најпре они који на разне начине врше притисак на судство - сматра Александра.

Одбијени без образложења

- Током судског процеса судско веће је одбило више значајних сведочења, без образложења. Тако смо остали ускраћени за сведочење авоката Градимира Налића, министра полиције Драгана Јочића, премијера Војислава Коштунице, начелника БИА Радета Булатовића, начелника РЈБ Мирослава Милошевића, генералног инспектора полиције Владимира Божовића, директора РТС-а Александра Тијанића и других - каже Александра.

Јесте ли, после свега, уверене да су оптужени криви за убиство?
- На главном претресу је изведено много доказа на основу којих је суд проценио да су оптужени криви, огласио их кривима и изрекао им казне. Међутим, сматрам да су многи детаљи остали недоречени, што је остављало простор за разноразне спекулације. Један од њих је да никада није урађена реконструкција овог кривичног дела. Познато је да се она, по налогу суда, обавља и у случају саобраћајки и такозваних „обичних" убистава. А овде је реч о убиству премијера државе Србије, и копља су се ломила око важних детаља као што је положај Ђинђићевог тела у тренутку када је погођен метком. Многи учесници у процесу тврдили су да би све нејасноће могле бити отклоњене реконструкцијом. Као новинар, немам права да ценим јесу ли оптужени криви.
Зашто реконструкција убиства није урађена, и колико та чињеница
доприноси сумњи у регуларност судског процеса?

- То је доказна радња коју може да наложи само суд. Оно што је урађено 14. фебруара 2006. у дворишту Владе Србије није била реконструкција, већ само мерење три раздаљине - од места где је, према налазима вештака, стајао премијер, до прозора канцеларије број 55 у Гепратовој 14 одакле је, према оптужници, пуцао Звездан Јовановић, као и до зграда у Бирчаниновој улици и Немањиној број 9. Ако је у време тога мерења саобраћај био заустављен цео дан, и ангажован МУП, могао је и за реконструкцију која је требало да провери многе детаље. Моје је мишљење да је суд предлог о реконструкцији убиства одбио да се процес, ионако критикован од јавности због развлачења, не би још више одужио. Али, из ове перспективе сасвим је јасно да неколико месеци више, због реконструкције и њених анализа, као и извођења још неких доказа, не би нанело никакву штету, а елиминисало би сваку сумњу и приговоре.
Да ли је вама, ауторима књиге стално присутним у процесу, као и многим грађанима, и даље нејасно зашто се, уопште, предао Легија?
- Признајем, мени лично то ни до дан данас није јасно!
Како, у том контексту, доживљавате сасвим другу верзију атентата на Ђинђића, која се ових дана појављује у медијима?
- Да је суд „зацементирао" сва отворена питања, разне нове „истине" сигурно не би добиле простор у медијима, и то управо у тренутку када Врховни суд Србије заседа и одлучује да ли ће да потврди пресуду Специјалног суда, односно посебног Одељења за организовани криминал Окружног суда у Београду, или ће, евентуално, да је преиначи или, можда, као могућност предвиђену законом, укине првостепену пресуду и врати је на поновно суђење.
Јесте ли имали утисак да неко током суђења врши притисак на Суд?
- У појединим моментима - да! Али, не бих да се упуштам у то, јер ми смо управо хтеле овом књигом да демистификујемо улогу правосуђа, посебно суда који је, према Уставу, уз извршну и законодавну власт једна од три равноправне гране власти. И мислим да није добро за правосуђе што се представници судске власти уздржавају од тога да јавно, својим изјавама, бране ауторитет Суда од многобројних напада, који најчешће долазе баш од представника друге две власти. А самим тим, као последица, и од шире јавности.
Можете ли, пошто сте написале и 1.300 страница трилогије, рећи како је утврђивана истина у Суду?
- Управо то смо хтеле да утврде сами читаоци. Ми не желимо да потцењујемо интелигенцију оних које занима истина, јер много се закључака може извести, и многе мисли могу човеку да пролете кроз главу, док чита наше сведочанство.
Имају ли разлога неки политичари из Ђинђићевог окружења, па можда., и неки његови блиски пријатељи, да стрепе од садржаја ваше књиге?
- Нисам у њиховој кожи, и не бих то да процењујем!
А како, онда, тумачите тешко налажење издавача?
- И о томе просудите сами, на основу чињеница. Ми смо трилогију завршиле у октобру 2007, а требало нам је годину дана да нађемо издавача. Са Народном књигом смо уговор о штампању 30.000 примерака закључиле још 2005, када смо завршиле први том. Затим смо отишле у Службени гласник, али су уредници тамо чекали постављење новог директора. Када је постављен Слободан Гавриловић из ДС-а, он је био веома заинтересован за рукопис, али нас је најпре питао ко нам је наручио да пишемо књигу и како он може да зна да смо направиле добру селекцију материјала. А онда нас је пред нову 2008. годину саветовао да га најпре пошаљемо Ружици Ђинђић, која никада није присуствовала суђењу, и чујемо њено, односно мишљење Фонда „Др Зоран Ђинђић". Одговор никада нисмо добиле. Наша матична кућа, „Политика", такође није показала интерес! Манојло Вукотић нам је одговорио да „Вечерњим новостима" књиге са суђења за убиство Ђинђића више нису комерцијалне. „Блиц" се правдао финансијски ризичним потезом, јер смо инсистирале на јефтиној књизи, доступној свима, и добром маркетингу. Пријатељи којима смо то причале упутили су нас на Милорада Антонића и његову „Седму силу". Пошто нам је он рекао да мора да нађе спонзоре, биле смо помало сумњичаве, размишљајући чије ће паре, и какве, стајати иза наше књиге, али захваљујући Антонићу и Фонду за отворено друштво „Процес КП 5/03 - убиство Зорана Ђинђића" доступан је најширој јавности.

ДОРОТЕА ЧАРНИЋ

Колико је било тешко да две новинарке своје личне професионалне интегритете ускладе са концептом књиге?
- Нисмо уопште имале проблема са интегритетом и концептом, јер професионално дуго сарађујемо. Поред тога, основна идеја је била да напишемо књигу која ће бити документ, а не да ми истражујемо. Биле смо свесне да грађани немају увид како суд утврђује истину, како се доказује оптужница и како изгледа сведочење премијерових сарадника. Договориле смо се да догађаје на суђењу бележимо у ходу, и са свим обртима. Јер, многе ствари су се догађале изван суднице, а биле су у директној вези са процесом.

Храбра судија

- После толико опструкција у Суду, треба признати храброст Нати Месаровић која је у објашњењу пресуде написала да је Зоран Ђинђић убијен зато што је најавио обрачун са најмоћнијом мафијашком групом која је икада постојала у Србији. Та реченица из пресуде тумачи се као мотив Ђинђићевог убиства.

Прилози за историју

Др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, и рецензент књиге „Процес КП 5/03", написао је да она „неминовно постаје саставни део историјског приказа Србије која је закорачила у 21. век. Тај дуги и мучни „корак" Србије, измучене крвавим епилогом нестанка бивше СФРЈ, грађанским ратом на јужнословенским просторима, „милосрдним" бомбардовањем, сталним врло оштрим политичким поделама, константним покушајима отимања великог дела територије, сталним притисцима везаним за хашка суђења, као да још увек продужено траје, без потпуно јасне представе о правцу и смеру кретања".

Можете ли да наведете неки од таквих догађаја?
- То су, пре свега, убиства двојице сведока, хапшење заменика специјалног тужиоца Милана Радовановића, који је после тога умро, повлачење другог тужиоца из процеса. Поред тога, током процеса није продужен мандат Јовану Пријићу, који је подигао оптужницу и био први специјални тужилац у Историји Србији. Судијама је прећено на разне начине, а Нати Месаровић су, између осталог, на кућни праг остављане црвене руже, симбол „Црвених беретки". Судија Марко Кљајевић се повукао, а процес је после тога морао да крене испочетка. Током 3,5 године суђења тројица окривљених су ухапшени, Легија се предао сам, Дејан Миленковић Багзи је ухапшен у Грчкој и после постао сведок сарадник, а Александар Симовић ухапшен у Београду. Упоредо са овим, против Милорада Улемека вођена су још три велика процеса - за убиство Ивана Стамболића, за вишеструко убиство на Ибарској магистрали и за учешће у Земунском клану коме се судило за 18 убистава, а у сва три процеса Легија је био првоокривљени.
Како сте, после огромног рада на трилогији, доживели очигледну самоцензуру издавача?
- Изговоре издавача нисам доживела као цензуру, већ као дистанцу и известан отклон центара моћи, и посебно Демократске странке која би после породице требало да је најзаинтересованија за истину, од убиства Ђинђића и свега што је речено у судници. Њихово главно питање било је - ко стоји иза наше књиге, а све су примали са сумњом у нашу компетентност, неутралност и мотиве. А ми смо радиле професионално, и трудиле се да останемо потпуно неутралне у погледу претпоставке невиности, коју закон гарантује сваком оптуженом. Надамо се да ће се читаоци у то уверити.
Колико је утемељен покушај да се књига сведе само на промоцију негативних јунака?
- Нека процене читаоци, јер тако нешто може да падне на памет само ономе ко не познаје довољно кривични поступак у Србији, а који сваком оптуженом даје право да у неометаном излагању изјави шта хоће, без садржајног и временског ограничења.
Шта је на Вас оставило најупечатљивији утисак током суђења?
- Без дилеме, било је то сведочење Милана Веруовића, који је у тренутку убиства био на само један метар удаљен од Ђинђића, а притом је и сам погођен у кичму. Његов опис тога догађаја, и опис атентата који су дали и демонстрирали вештаци у судници за мене је незабораван. А најпотреснији тренуци у судници били су приказивање фотографија са аутопсије тела убијеног премијера.
Када би Вас неко питао да коментаришете пресуду, шта бисте му рекли?
- Само то да је овом пресудом првостепено утврђено да је тачна оптужница којом је суд везан, и да су криви људи који су оптужени. А да ли је то коначни списак криваца, то не знам, јер суд не може да суди ономе ко није оптужен.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak