Kabinet Antona Korošeca, političara iz doba Karađorđevića, ima veliki turistički potencijal

Blic 06.10.2008 14:56
Kabinet Antona Korošeca, političara iz doba Karađorđevića, ima veliki turistički potencijal


Jedan od najlepših konferencijskih enterijera u Beogradu nalazi se u samom centru grada, u Ulici kralja Milana broj 16. Reč je o takozvanoj „crkvici“, koju, na drugom spratu, za sastanke i stručne skupove koristi oko desetak institucija smeštenih u ovoj zgradi.



Njeni zidovi obloženi su drvetom a rezbarene nadvratinike, luk, stilizovane jonske pilastre, secesijske reljefne floralne i zoomorfne detaje uradio je vrsni majstor, sredinom dvadesetih godina 20. veka. Zgrada je podignuta, najverovatnije, između 1922. i 1926. godine, i osim „crkvice“, od reprezentativnih enterijera, tu se još nalazi i Pašićeva biblioteka, odnosno Pašićev legat, koja predstavlja, takođe, stilski „zaokružen“ prostor. Unutrašnje stepenište u samoj zgradi povezuje ograda od ferforžea sa drvenim rukohvatom u stilu, tada vladajućeg, art dekoa.
Za „crkvicu“ je vezana priča o političkom životu dr Antona Korošeca, vodećeg čoveka Slovenačke ljudske sranke, koji je igrao važnu ulogu od perioda formirnja Države Srba Hrvata i Sovenaca 1918. godine, zatim Jugoslavije, i bio „najduže u vrhovima vlasti“, bezmalo do Drugog svetskog rata.
Kabinet Antona Korošeca u Beogradu, koji se sastoji od dve povezane prostorije, rastavljene izuzetno lepo oblikovanim trosegmentnim lukom, ostao je netaknut iz vremena kada je slovenački političar u njemu držao svoje sednice, a danas predstavlja jedan od enterijerskih „bisera“ ovog grada, u kome je svaki detalj smišljeno urađen. Invencija umetnika posebno je došla do izražaja u izradi nameštaja koji prati formu prostora.
Konferencijski sto je, na primer, zakrivljen onoliko koliko i spoljni zid sale. Secesijski obrađeni zoomorfni i floralni ukrasi na stolu stilski se vezuju za iste elemente na drvenim oblogama zidova. Iznad troja vrata koja, između ostalog, imaju gotovo filigranski urađene mesingane brave, postavljeni su nadvratnici bogato reljefno ukrašeni, gde je centralno mesto ostavljeno za grb. Zašto grb nikada nije dobio svoje heraldičke simbole, može se samo nagađati. Iznad kamina u prvoj prostoriji nalazi se polukružna niša, dabome, i ona u drvetu oblikovana (kažu da se u njoj nalazilo Hristovo raspeće i katoličko klečalo za molitve ispred). Ovaj detalj je, pretpostavljamo, razlog što se kabinet Antona Korošeca i danas zove „crkvica“ ili „biskupova crkvica“. Niša iznad kamina je, najverovatnije, posle Drugog svetskog rata, zatvorena neprozirnim staklom, tako da nismo videli da li je Raspeće u njoj još sačuvano. Budući da je u izradi enterijera sprovedeno eklekičko mešanje stilova, ovaj kabinet kao celina predstavlja dobar primer istoricizma u našoj sredini.
Za takozvanu „crkvicu“ u centru grada veličine 53,9 m2, zna manji broj ljudi ne zato što je nedostupna, već zato što nema interesovanja. Stručnjaci kada se najave, lako mogu dobiti „zeleno svetlo“ za razgledanje i proučavanje. A, da li će biti, makar jednom godišnje, ovaj prostor otvoren za širu javnost, za sada se ne zna. Trebalo bi, možda to uraditi svakog 1. decembra, kao simbolično obeležavanje istorijskog trenutka proglašenja ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu 1918 - iako je ta svečanost obavljena stotinak metara dalje, u zgradi Protokola, odnosno u Krsmanović palati, Terazije 34 - jer činjenica da je ovaj prostor u Ulici kralja Milana vezan za ličnosti koje su igrale važne uloge u istoriji tadašnje zemlje, daje mu takav legitimitet. No, svakako treba naglasiti da je ova zgrada, u vlasništvu vlade Republike Srbije, data Ekonomskom institutu na korišćenje i upravljanje, koji o njoj brine kao dobar domaćin.
Podsetimo, takođe, da postoji predlog, već više od 20 godina, profesora dr Đorđa Stanković, šefa Katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu da se cela zgrada pretvori u autentični muzej jugoslovenske kraljevske državne uprave (muzej predsedništva, ministarstava, poslaničkih klubova itd. ). U njoj ima još neistraženih prostora i vrednih umetničkih dela za koja ni stručnjaci ne znaju...

Dom činovničke zadruge
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dobili smo sledeće podatke: zgrada, koja obuhvata ugao Dobrinjske i Kralja Milana ulice je, kao Dom činovničke zadruge, sagrađena 1923. godine, po projektu zagrebačkog arhitekte A. Bastla (Alojz Bastl). Objekat je izveden u akademskom stilu. Po prvobitnoj zamisli projektanta, suteren je predviđen za restoran, prizemlje za lokale i kafanu, a spratovi za stanovanje. Prvobitna namena zgrade iz Dobrinjske ulice, bila je za potrebe zadruge. Prvi deo zgrade, koji zahvata front iz ulice Kralja Milana, ugao i jedan deo fronta iz Dobrinjske je imao u suterenu jedan lokal sa galerijom za otmeniji restoran, a drugi deo suterenskih prostorija određen je za podrume dućana koji su nad njima.

„Prodao“ Slovence Srbima
U našoj javnosti često se citira deo teksta objavljenog u listu „Straža“ 1918. godine u kome je Anton Korošec između ostalog izjavio: „Naš jedini spas je Srbija“, odgovarajući na velike zamerke svojih sunarodnika da je Slovence 1918. „prodao“ Srbima. „Sopstvenu republiku, dakle, nismo mogli proglasiti“, veli Korošec u pomenutom tekstu. „Morali smo se osloniti na Srbiju, koja je član Antante, i ima kod nje priličan ugled, ili, pak, trpeti da Antanta s nama postupa kao sa svojim neprijateljima... Nama su bili potrebni Srbi a ne mi njima“, rekao je, između ostalog, Korošec.
 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak