Pravda je na našoj strani

Večernje novosti 24.09.2008 14:53
Boris Tadić u Ujedinjenim nacijama

Boris Tadić u Ujedinjenim nacijama


Predsednik sam zemlje koja se našla pred jednim od najopasnijih izazova za prirodu međunarodnog sistema od osnivanja Ujedinjenih nacija - rekao je u utorak predsednik Srbije Boris Tadić na zasedanju Generalne skupštine UN. U svom izlaganju je istakao:




- Govorim o jednostranom i nezakonitom proglašenju nezavisnosti od strane albanske etničke zajednice u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohija - teritoriji koja za srpski narod predstavlja suštinu identiteta. Kosovo je, između ostalog, esencijalna veza između naše ponosne nacionalne prošlosti i naše izvesne evropske budućnosti. To je ono što danas povezuje tradiciju Srbije sa njenom budućnošću.
Pokušaj secesije dogodio se 17. februara 2008. godine, direktnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija, Helsinškog završnog akta i Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine.
Albanski lideri sa Kosova odlučili su se na ovaj jednostrani korak nakon napuštanja pregovaračkog stola. Poverovali su da će im se otvoriti put ka nezavisnosti ako napuste pregovore. A, poverovali su u to jer im je tako bilo obećano. Veštački rok za pregovore zadat je spolja, i u slučaju nepostizanja kompromisnog rešenja, obećano im je da će nezavisnost Kosova biti nametnuta.
U takvim okolnostima, kompromisno rešenje nije bila realna opcija. Kakav je bio motiv za etničke Albance na Kosovu da iskreno pregovaraju sa Beogradom? Uz fiksirani rok trajanja pregovora i obećanje ispunjavanja njihovih maksimalističkih zahteva, bilo je dovoljno da se pretvaraju da učestvuju u procesu predodređenom na neuspeh i da čekaju svojih pet minuta.
Motiv za takvo političko ponašanje kosovskih Albanaca sprečio je bilo kakvu mogućnost kompromisa. Rezultat je bio odbijanje razumne ponude Srbije da Kosovo dobije gotovo neograničenu samoupravu, najširu moguću autonomiju koja se može zamisliti.

Desetine Kosova

JEDNOSTRANO proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja pokušaj rasparčavanja jedne države članice Ujedinjenih nacija protiv njene volje i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, samo zato što je jedna njena etnička zajednica pretila nasiljem ako se njenim zahtevima ne izađe u susret.
Kao rezultat svega dovedena je u pitanje sama priroda međunarodnog sistema.
Poznato je da širom sveta ima desetina Kosova, a sva ona samo čekaju da secesija dobije legitimitet i da postane prihvatljiva norma. Zato moramo biti svesni da bi tako nešto dovelo do eskalacije postojećih sukoba, ponovnog rasplamsavanja zamrznutih konflikata, dok bi neki novi sukobi time mogli biti izazvani.

Nije izuzetak

ČULI smo argument da je Kosovo sui generis - jedinstven slučaj.
A istina je da se ta tvrdnja svodi na to da je Kosovo izuzetak od međunarodnog prava - da Kosovo treba da bude izvan pravila kojim se rukovodi međunarodna zajednica.
Republika Srbija odbija ovakav stav, verujući da niko ne sme sebi dati za pravo da proglašava takve izuzetke, posebno ako za to ne postoji odluka Saveta bezbednosti UN.

Miran san

OD samog početka ove krize, Srbija je isključila upotrebu sile. I nije primenila nikakve druge
jednostrane poteze, poput nametanja ekonomskih sankcija južnoj pokrajini.
Umesto toga, odlučili smo se za miran i diplomatski pristup - što je za rezultat imalo da se velika većina država članica Ujedinjenih nacija uzdržala od priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Srbija je izabrala miran način kojim odgovara na pretnju svom teritorijalnom integritetu. Srbija je izabrala put borbe kroz međunarodno pravo.
Dok kategorički odbijamo nasilje i jednostrane poteze, odlučno tražimo da pravda bude zadovoljena uz pomoć odgovarajućih pravnih sredstava koja su na raspolaganju svakoj državi članici Ujedinjenih nacija.
Upravo zbog toga, Republika Srbija podnosi svoju rezoluciju na razmatranje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Dozvolite mi da pojasnim: tekst naše rezolucije, bez zauzimanja političkih stavova o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, jednostavno i direktno, od najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija - Međunarodnog suda pravde - traži odgovor na pitanje: “Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom?”.
Mi smo uvereni da će odgovor Međunarodnog suda pravde sprečiti da ova kriza posluži kao krajnje problematičan presedan u bilo kom delu sveta gde postoje secesionističke težnje.
Takođe, verujemo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno uputstvo, mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Tražimo podršku

VAŠ glas za ovu rezoluciju pomoći će da se ponovo potvrdi još jedan ključni međunarodni princip koji je doveden u pitanje: pravo svake države članice Ujedinjenih nacija da nadležnom sudu postavi elementarno pitanje o nečemu što smatra suštinski važnim.
Glas protiv zapravo je glas kojim bi se onemogućilo pravo bilo koje zemlje da sada ili u budućnosti zatraži pravnu zaštitu kroz sistem Ujedinjenih nacija.
Glas protiv značio bi prihvatanje da se ništa ne može učiniti kada secesionisti u nekom delu sveta proglase svoj slučaj jedinstvenim i zatraže da budu tretirani mimo univerzalnog okvira međunarodnog prava.
Takav pristup bi mogao da dovede do urušavanja sistema Ujedinjenih nacija kakav danas poznajemo.
Dozvolite mi, stoga, da formalno zatražim podršku svake države članice za predlog Srbije Generalnoj skupštini UN.

Mandat misiji

FUNKCIONALNOST rekonfigurisanog međunarodnog civilnog prisustva pod upravom Ujedinjenih nacija, kako je definisano Rezolucijom 1244, od velikog je značaja za moju zemlju.
Dobro je poznato da se Evropska unija posvetila izgradnji preko potrebnog institucionalnog i društvenog okvira u našoj južnoj pokrajini. Neka tu ne bude sumnje: moja zemlja podržava veće angažovanje Evrope u bilo kom delu Srbije, uključujući i Kosovo.
Ali, da bi evropsko prisustvo na Kosovu potpuno počivalo na prihvatljivom, pravnom okviru, neophodno je da mandat misije bude odobren od strane Saveta bezbednosti. Delovanje misije mora ostati statusno neutralno i zbog toga njen rad ne može biti baziran na tzv. Ahtisarijevom planu koji je Srbija odbacila, a koji Savet bezbednosti UN nikada nije usvojio.
Mi ćemo, zajedno sa državama članicama UN i sa Sekretarijatom, raditi na rešavanju tog pitanja kako bismo u bliskoj budućnosti postigli konsenzus o međunarodnom civilnom prisustvu u našoj južnoj pokrajini.

EVROPA JE SNAGA
MI želimo da se pridružimo Evropskoj uniji, ne samo zbog geografije, kulturnog nasleđa i ekonomskog prosperiteta, već i zajedničkih vrednosti koje delimo. Te vrednosti čine temelj velikog evropskog mirovnog projekta i predstavljaju osnovu naše demokratije, čitavog društva i naše vere u boljitak koji možemo da dostignemo.
Evropa je snaga koja ujedinjuje. Zato je Srbija apsolutno posvećena procesu ulaska u Evropsku uniju, a tu težnju, uveren sam, sa nama dele sve zemlje Zapadnog Balkana.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak