Svetski lideri u Njujorku

RTS 23.09.2008 15:12
Svetski lideri u Njujorku


Svetski lideri okupiće se u narednih nedelju dana u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, najavljenom kao poligon za ozbiljne političke obračune Rusije i Zapada oko čitavog niza otvorenih pitanja, poput statusa Kosova, kriza na Kavkazu i Darfuru, ali i sposobnosti generalnog sekretara Ban Ki-muna da u složenim okolnostima uspešno predvodi svetsku organizaciju. Predsednik Tadić govori danas.



Punih 20 meseci nakon što je na čelu UN zamenio Kofi Anana, Ban je među službenicima svetske organizacije "zaradio" nadimak "nevidljivi", mahom zbog uspešnog izbegavanja da se uključi u proces rešavanja čitavom niza gorućih svetskih problema, poput komplikovanih okolnosti nastalih posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ruskog priznanja Južne Osetije i Abhazije, ali i nemogućnosti da se uspešno uhvati u koštac sa najvećom humanitarnom katastrofom poslednje decenije, krizom u sudanskoj provinciji Darfur.

Kritike na račun rada generalnog sekretara, odmah prvog dana 63. zasedanja Generalne skupštine UN, ustupiće mesto očekivanom "verbalnom obračunu" dvojice najvećih političkih rivala, američkog predsednika Džordža Buša i iranskog lidera Mahmuda Ahmedinedžada, koji su, vatrenim govorima i serijom jednako zapaljivih nastupa na marginama zasedanja, i prethodne godine bili najatraktivniji učesnici samita svetskih lidera.

Sarkozi predstavlja sve manje uticajnu EU 

Među "zvezdama" prvog dana zasedanja Generalne skupštine je i francuski predsednik Nikola Sakrozi, čiji će nastup uslediti nekoliko dana nakon što je Evropski savet za spoljne poslove ocenio da uticaj Evropske unije u UN opada, zbog sve jačanja Rusije i Kine, ali i rastućeg jaza između Zapada i muslimanskih država.

"Nijedna druga trenutna kriza u svetu nije tako očigledno dokazala ograničenja evropskog uticaja kao što je to učinilo Kosovo", navodi briselski institut. "EU je imala jedinstven stav po pitanju Ahtisarijevog plana tokom 2007. godine, iako je to bilo teško za skeptične države poput Španije Ipak, Rusija je najavila veto na predlog, što je dovelo do toga da Evropljani i SAD odustanu od rizika glasanja u julu 2007. godine".

"Dok je tokom balkanskih ratova postojao savez između Zapada i muslimanskih država u prilog Bošnjaka i kosovskih Albanaca, taj savez je sada nestao", ističe se u analizi i dodaje da u Organizaciji islamske konferencije (OIK), EU i Zapad mogu da računaju na samo tri države kao odlučne saveznike - Tursku, Bosnu i Hercegovinu i Avganistan.

"EU je devedesetih godina imala podršku 72 odsto članica za pitanja ljudskih prava u Generalnoj skupštini UN, a sada je taj procenat pao na između 48 i 55 odsto", dok je Kina povećala svoju podršku sa ispod 50 odsto tokom 90-ih na 74 odsto prošle i ove godine. Sličan rast uticaja je doživela i Rusija, istakli su autori.

Lideri 192 države-članice UN sastaju se nakon godinu dana ispunjenih krizama koje su najozbiljnije uzdrmale autoritet svetske organizacije, pre svega jer se broj neuralgičnih tačaka značajno povećao, bez da je rešavanje postojećih problema pomereno sa mrtve tačke.

Test i za Ban Ki-muna 

Istovremeno, promena odnosa snaga u UN nacijama načinila je ionako komplikovan posao generalnog sekretara gotovo nemogućim, obzirom da je prvi čovek svetske organizacije meta ozbiljnih kritika, iako se nalazi na čelu organizacije koja, bez čvrste podrške velikih sila, suštinski, ne može da učini ama baš ništa.

Upravo zbog toga, zvaničnici UN smatraju da je Ban Ki-mun "više sekretar nego general".

Retorika kojom se poslednjih dana koriste velike sile ne obećavaju "otopljavanje" odnosa, već radije, nove obračune oko stanja u Darfuru, gde se očekuju ozbiljne kritike na račun kineske uloge u krizi, nezaobilazne obostrane optužbe oko razloga koji su doveli do koflikta u Gruziji, te upadiljivo agresivnog američkog pokušaja da izbegne izjašnjavanje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglešene nezavisnosti Kosova.

Jedna od glavnih tema zasedanja svetskih lidera biće i zamrzavanje procesa pred Međunarodnim krivičnim sudom koji se vodi protiv sudanskog predsednika Omara al-Bašira za genocid i zločine protiv čovečnosti u Darfuru, gde je u proteklih pet godina ubijeno između 200.000 i 400.000 ljudi, dok je bezmalo tri miliona proterano.

Dodatni problem efiksnosti UN predstavlja globalna finansijska kriza koja je ozbiljno ugrozila napore svetske organizacije da obezbedi milijarde dolara pomoći u borbi protiv siromaštva, posebno u Africi, ali i o političkim krizama u svetu.

Tadić govori danas

Delegaciju Srbije predvodi predsednik Boris Tadić. Generalna skupština UN uvrstila je u dnevni red svog 63. zasedanja zahtev Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Tadić je, po dolasku u Njujork, ponovio da Srbija ne odustaje od odbrane svog integriteta na Kosovu i Metohiji.  

Delegacija Kosova - predsednik Fatmir Sejdiju i ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, takođe boravi u Njujorku kako bi među članicama UN lobirala protiv te inicijative Srbije. Oni, međutim, neće moći da učestvuju na zasedanju Generalne skupštine zato što Kosovo nije članica UN.

Datum rasprave o zahtevu Beograda još nije određen.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović će govoriti u petak, 26. septembra. Očekuje se da će Vujanović  saopštiti više detalja o stavu Crne Gore prema pitanju nezavisnosti Kosova.

Vujanović je u jučerašnjem susretu sa Tadićem rekao da Crna gora trpi pritiske da prizna nezavisnost Kosova.  

UN podeljene na četiri grupe

Evropski savet za spoljnu politiku je, na osnovu glasanja na dva poslednja zasedanja Generalne skupštine UN 2006. i 2007. godine, podelio 192 države u četiri grupe. U prvoj grupi je "šira Evropa", odnosno članice EU i druge evropske države koje glasaju manje-više kao i EU. Ta grupa je ojačala u protekloj deceniji i sada okuplja 44 države, odnosno 23 odsto članica UN.

Druga grupa su "liberalni internacionalisti", odnosno zemlje koje glasaju slično EU u više od pedeset odsto slučajeva. Njih je ukupno 44, odnosno 23 odsto članica UN. Ta grupa se, međutim, sastoji od tri podgrupe. U prvoj su SAD i Izrael, drugu podgrupu čine Kanada i Južna Koreja, a treću demokratije Latinske Amerike koje, ipak, neretko, glasaju i drugačije od Unije.

Treću grupu čine države koje "menjaju strane", odnosno koje bi mogle da podrže EU u između 36 i 50 odsto slučajeva. Nju čini 85 država, odnosno 44 odsto čalnica UN, i predvode je zemlje poput Indije, Južne Afrike i većina zemalja u razvoju.

Poslednju grupu čine pripadnici takozvane "ose suvereniteta". Ona je po broju najmanja i čini je 19 država, odnosno 10 odsto članica. Međutim, iako je najmanja, ona je izuzetno važna.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak